Zadužbinarstvo nekad i sad
Emisija
Tradicija zadubinarstva u Srbiji datira još od Srednjeg veka pa je i većina manastira nastala kao zadužbina prema Bogu i narodu. Nekada je u Srbiji bilo više od 400 zadužbinara. Između dva Svetska rata u Beogradu se podrazumevalo da biti bogat, znači biti i zadužbinar. Jedan od prvih i najvećih zadužbinara bio je kapetan Miša Anastasijević, trgovac iz Poreča, danas Donji Milanovac, koji je kao najbogatiji Srbin svog vremena 1863. godine poklonio zdanje današnjeg Rektorata Univivziteta u Beogradu kao zadužbinu svome otečestvu. U toj zgradi bili bili su smešteni Velika škola, Gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka i Muzej. Kapetan Miša je Beogradskom univerzitetu ostavio sredstva koja su taj univerzitet učinila trećim na listi najbogatijih univerziteta u Evropi. Ilija Milosavljević - Kolarac, takođe je ostavio svu imovinu kao zadužbinu za prosvetne ciljeve. Njegovu zadužbinu čine dva fonda: Fond za srpski univerzitet - Univerzitet Ilije M. Kolarca i Književni fond Ilije M. Kolarca. Vrednost Kolarčeve književne nagrade je 1940. godine bila je po iznosu veća od Nobelove nagrade. Nikola Spasić, trgovac iz Beograda, jedan je od takođe većih srpskih dobrotvora i zadužbinara. Ukupna imovina Spasićeve zadužbine u momentu osnivanja sastojala se od pokretne imovine koju su, pored kancelarijskog nameštaja i raznih građevinskih alatki, takođe činile i hartije od vrednosti i nepokretne imovine - tri velike takozvane Spasićeve kuće u najvažnijem trgovačkom centru Beograda, u Knez - Mihailovoj ulici.
Kada se emituje
- Trenutno nije u programu narednih dana.